Министарство информисања и телекомуникација и „Пошта Србије“ д.о.о. потписали су Споразум о сарадњи на реализацији пројекта успостављања дигиталних кутака у објектима „Поште Србије“, са циљем да се грађанима широм Србије омогући лакши приступ знањима и вештинама неопходним за безбедно и ефикасно коришћење дигиталних технологија.

Потписивањем овог споразума направљен је значајан корак ка даљем унапређењу дигиталних компетенција грађана и смањењу дигиталног јаза, посебно у руралним и мање развијеним срединама. У оквиру пројекта, током 2027. године биће успостављени дигитални кутци на најмање 51 локацији у објектима „Поште Србије“ широм земље. На овим локацијама грађанима ће бити доступне различите врсте практичних обука, радионица и других активности усмерених на унапређење дигиталних вештина и писмености, безбедно коришћење интернета, као и коришћење услуга електронске управе.

„Пошта Србије“ обезбедиће простор за успостављање дигиталних кутака, који ће се користити без накнаде, уз обезбеђивање редовних услова за њихово функционисање, укључујући трошкове електричне енергије, грејања, чишћења и обезбеђења. Простори ће бити стављени на располагање у периоду од најмање годину дана, уз могућност продужења.

Министарство информисања и телекомуникација обезбедиће неопходну опрему, софтверска решења и наставне материјале, као и обуку предавача и реализацију промотивних активности у вези са пројектом.

Локације на којима ће бити успостављени дигитални кутци мораће да испуњавају одговарајуће техничке услове, укључујући доступност бежичног интернета и приступачност простора за све грађане, укључујући особе са инвалидитетом. Такође, биће омогућено дефинисање термина коришћења простора у складу са потребама грађана и организацијом активности.

 Сарадња Министарства информисања и телекомуникација и „Поште Србије“ заснива се на принципима јавног интереса и друштвене одговорности. Успостављање дигиталних кутака представља део ширих напора усмерених на то да грађани, без обзира на место становања и друге околности, имају прилику да стекну и унапреде знања неопходна за учешће у савременом дигиталном друштву.

Посебан значај пројекат има за грађане у срединама у којима су могућности за приступ обукама и дигиталним ресурсима ограниченије. Дигитални кутци биће простор у којем ће грађани моћи да добију практичну подршку и знања за коришћење дигиталних алата, електронских услуга и интернета на сигуран и одговоран начин.

Листа конкретних локација на којима ће бити успостављени дигитални кутци, као и информације о наредним корацима и динамици реализације пројекта, биће објављени у наредном периоду.

Дана 23.09.2026. године одржан је састанак Сталне радне групе за унапређење и координацију области медијске и дигиталне писмености. Поред представника Министарства информисања и телекомуникација, ову радну групу чине и представници различитих ресора јавног сектора, са циљем да се у јавном сектору координира и унапреди област медијске писмености. Представници Министарства информисања и телекомуникација у Сталној радној групи су Перко Матовић, државни секретар Министарства информисања и телекомуникација, мр Драган Трапарић, помоћник министра информисања и телекомуникација, Маја Миленковић, начелник Одељења за регулативу, спровођење надзора и инспекцијски надзор у области јавног информисања, Маја Зарић, шеф Одсека за међународну сарадњу и европске интеграције у области поштанских услуга и информационог друштва и Милош Костић, саветник у Одељењу за регулативу, спровођење надзора и инспекцијски надзор у области јавног информисања. На данашњем састанку, представници Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), представили су кључне резултате истраживања о потребама корисника медијских услуга у Републици Србији, коjе је израђено уз подршку Канцеларије Савета Европе.

  Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства информисања и телекомуникација одржао је у ОШ „Васа Живковић“ у Панчеву предавање о безбедном и одговорном коришћењу интернета.

 Ученицима су представљени најважнији аспекти безбедног понашања у дигиталном свету, уз посебан осврт на заштиту приватности и личних података, препознавање  потенцијалних ризика и одговорно коришћење дигиталних технологија.

Кроз разговор и интерактиван приступ, ученици су имали прилику да поставе питања и сазнају како да препознају и избегну ризичне ситуације на интернету, као и коме да се обрате за помоћ и подршку.

Национални контакт центар наставља са едукацијом деце и младих, доприносећи стварању безбеднијег и одговорнијег дигиталног окружења.

Министар информисања и телекомуникација у техничком мандату Борис Братина и државни секретар Перко Матовић састали су се са представницима Групе компанија „ЕКРА“ – руководиоцем пројекта Алексејем Генадијевичем Шљонским и саветником генералног директора за спољноекономску активност и развој Павелом Олеговичем Осиповим.

На састанку је разговарано о могућностима за унапређење сарадње, развој пословања и реализацију заједничких пројеката у Србији, са посебним освртом на савремене технологије, дигитализацију и технолошка решења у области енергетике.

Саговорници су истакли обострани интерес за наставак разговора и разматрање конкретних могућности за сарадњу и развој пословних активности ГК „ЕКРА“ у Србији.

     Министар информисања и телекомуникација у техничком мандату Борис Братина састао се са амбасадором Краљевине Мароко у Републици Србији Омаром Амраром, са којим је разговарао о темама од заједничког интереса у области информисања и телекомуникација.

Током разговора истакнут је значај даљег унапређења сарадње две земље у овим областима, уз размену искустава и добрих пракси од обостраног интереса, посебно у областима развоја телекомуникационе инфраструктуре, увођења 5G технологије, развоја оптичких мрежа, дата центара, cloud инфраструктуре, вештачке интелигенције и сајбер-безбедности.

Саговорници су посебно разменили мишљења о потенцијалима за сарадњу у области дигиталне инфраструктуре и дата центара. Мароко, који спроводи националну стратегију „Maroc Digital 2030“, последњих година интензивно улаже у развој дигиталне инфраструктуре и јачање капацитета за cloud, вештачку интелигенцију и дигиталне јавне услуге. У том контексту, у Рабату се развија пројекат сувереног дата центра капацитета 50 MW, намењеног, између осталог, cloud услугама, дигиталним сервисима јавне управе, вештачкој интелигенцији, високоперформансном рачунарству и сајбер-безбедности.

Оцењено је да постоји простор за интензивирање сарадње институција и компанија две земље, као и за размену искустава у области дигиталне трансформације, развоја електронских комуникација, cloud технологија, дата центара, вештачке интелигенције и информационе безбедности.

Саговорници су истакли да традиционално пријатељство Србије и Марока, утемељено на готово седам деценија дугим дипломатским односима, представља снажан ослонац за даље јачање и унапређење свеукупне сарадње две земље.

У Основној школи „Ослободиоци Београда“ на Палилули, 17. септембра 2026. године, одржано је предавање о безбедном коришћењу интернета, намењено ученицима шестог и седмог разреда. Предавање је реализовао Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства информисања и телекомуникација, са циљем да се деца и млади додатно информишу о ризицима у дигиталном окружењу и начинима на које могу да заштите себе, своје податке и своју приватност.

Током предавања ученици су имали прилику да се упознају са важним аспектима безбедности на интернету, начинима заштите личних података, препознавањем ризичних садржаја и понашања на мрежи, као и са значајем одговорног коришћења дигиталних технологија. Посебна пажња посвећена је ситуацијама са којима се деца могу сусрести приликом коришћења друштвених мрежа, дигиталних платформи и других интернет садржаја.

Говорећи о значају едукације деце о безбедном коришћењу интернета, координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бековић истакла је да је важно да деца од најранијег узраста стекну знања и навике које ће им омогућити да интернет користе безбедно, одговорно и на начин који им доноси корист.

„Интернет је постао саставни део свакодневног живота деце и младих и зато је наша заједничка одговорност да их оспособимо да препознају потенцијалне ризике и да знају како да реагују када се са њима сусретну. Наша улога није да децу одвраћамо од интернета, већ да их научимо како да га користе на безбедан, одговоран и конструктиван начин. Управо кроз едукацију и отворен разговор можемо допринети стварању сигурнијег дигиталног окружења за најмлађе“, поручила је Бековић.

Директорка Основне школе „Ослободиоци Београда“, Радица Каровић, захвалила је Министарству информисања и телекомуникација и Националном контакт центру на сарадњи и подршци у реализацији предавања, истичући да школа препознаје значај систематичног рада са децом у области дигиталне безбедности.

„Не можемо да не примећујемо колико је интернет данас присутан у свим сферама нашег живота, а посебно у животу наше деце. Управо зато смо препознали неопходност да се овом питању посветимо на озбиљан и систематичан начин. Наша школа је, у складу са потребама савременог времена, направила озбиљан план како бисмо код деце изградили правилан и одговоран однос према коришћењу интернета. Циљ нам је да их не учимо само како да користе технологију, већ и како да је користе безбедно, одговорно и свесно“, истакла је Каровић.

Она је додала да су овакве активности значајне јер школа, поред образовне, има и важну васпитну улогу, посебно када је реч о изазовима са којима се деца сусрећу у дигиталном окружењу.

Предавање у ОШ „Ослободиоци Београда“ део је континуираних активности Националног контакт центра за безбедност деце на интернету усмерених на подизање свести деце, родитеља и просветних радника о значају безбедног коришћења интернета и дигиталних технологија.

Кроз едукацију, отворен разговор и сарадњу школа, родитеља и надлежних институција, стварају се услови да деца стекну знања и вештине неопходне за безбедно кретање у дигиталном простору и одговорно коришћење савремених технологија.

Министар информисања и телекомуникација у техничком мандату проф. др Борис Братина присуствовао је у Бањалуци свечаној академији поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који Република Србија и Република Српска заједнички обележавају 15. септембра. Свечаности у Спортској дворани „Борик“ присуствовали су највиши званичници Србије и Републике Српске, представници институција и бројни грађани.

Обележавање овог празника представља прилику за истицање значаја очувања националног, културног и историјског наслеђа, као и јачања сарадње и институционалних веза Републике Србије и Републике Српске.

Заједничко обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе потврђује опредељеност за неговање блиских односа, сарадњу у различитим областима и очување заједничких вредности и традиције.

Током званичне посете Москви, државни секретар Перко Мaтовић састао се са Валентином Комлевом, заменицом директора Националног института за развој комуникација, једне од значајних саветодавних државних институција у систему државне управе Руске Федерације, која сарађује и са Администрацијом председника Руске Федерације.

Током састанка потврђена је обострана жеља за даљим развојем и јачањем братских и пријатељских односа два братска народа, заснованих на вишевековним историјским, културним и традиционалним везама.

Валентина Комлева истакла је да ће Русија наставити да пружа подршку Србији по питању Косова и Метохије, као и Републике Српске, нагласивши значај очувања блиских односа и међусобне подршке.

Државни секретар Перко Матовић поручио је да ће Србија и Русија и убудуће неговати своје братске и пријатељске односе, истичући да Србија неће учествовати у политици увођења санкција Руској Федерацији.

„Наши народи имају вишевековне везе и те везе нико не може да прекине. Србија ће увек чувати пријатељство са Русијом и залагати се за развој наших братских односа“, поручио је Матовић.

Састанак је потврдио заједничку опредељеност за наставак сарадње и продубљивање односа Србије и Руске Федерације у областима од заједничког интереса.

  Министарство инфромисања и телекомуникација одржало је у Основној школи „Милан Благојевић“ у Лучанима едукативно предавање о безбедном коришћењу интернета, намењено ученицима старијих разреда. Представници Министарства информисања и телекомуникација разговарали су са ученицима о опасностима које их могу очекивати на интернету и начинима на које могу да се заштите.

Државни секретар Министарства информисања и телекомуникација Славиша Антић указао је да интернет и друштвене мреже деци пружају велики број могућности, али да истовремено носе и бројне ризике. Посебан проблем представља чињеница да деца, због недовољне информисаности, могу да приступе различитим сервисима и оставе своје или податке чланова породице, који касније могу бити злоупотребљени.

Због тога је, како је навео, један од важних задатака државе, поред развоја дигиталне инфраструктуре, едукација деце, родитеља и наставника о безбедном коришћењу интернета.

У Лучанима су организована два едукативна часа за ученике од петог до осмог разреда, којима је обухваћено око стотину ђака. Циљ је да ученици препознају потенцијалне опасности и науче како да реагују уколико се са њима сусретну.

Координатор Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бековић истакла је да је превенција један од најважнијих облика заштите деце.

Током предавања било је речи о конкретним проблемима са којима се деца могу сусрести – злоупотреби фотографија, вршњачком насиљу на интернету, претњама и уценама, али и о новим ризицима који се појављују са развојем дигиталних технологија и вештачке интелигенције.

Ученицима је представљен и рад Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, којем се могу обратити за савет, информације и подршку, као и ради пријаве дигиталног насиља.

Председник Републике Србије Александар Вучић дочекао је данас испред Палате „Србија“, уз највише државне почасти, председника Републике Узбекистан Шавката Мирзијојева, који борави у дводневној званичној посети Србији.

Посета председника Мирзијојева представља важан корак у даљем унапређењу односа Србије и Узбекистана и потврђује улазак две земље у нову фазу интензивног, вишеслојног партнерства. Током сусрета председници Вучић и Мирзијојев потписали су Заједничку изјаву о успостављању односа стратешког партнерства између Србије и Узбекистана.

Две земље размениле су и 20 билатералних докумената из различитих области, чиме је додатно потврђена спремност за продубљивање сарадње. Посебан значај има Меморандум о разумевању у области дигитализације, развоја електронске управе и примене савремених технологија, који су разменили министар информисања и телекомуникација Борис Братина и први заменик министра дигиталних технологија Узбекистана Олег Пекос.

Постигнути договори представљају снажан подстицај даљем јачању политичког дијалога и развоју економске, технолошке и институционалне сарадње Србије и Узбекистана, засноване на међусобном поштовању суверенитета, територијалног интегритета и националних интереса.

Представници Министарства, помоћник министра др Катарина Томашевић и Милан Добријевић, учествовали су на састанку у организацији Регионалног савета за сарадњу (RCC), одржаном у оквиру спровођења Акционог плана за Заједничко регионално тржиште 2025–2028.

Акциони план представља једну од кључних иницијатива Берлинског процеса, усмерену на унапређење процедура за изградњу широкопојасне електронске комуникационе инфраструктуре у економијама Западног Балкана.

Током састанка представљени су налази који указују на висок степен спремности Републике Србије у погледу законодавног оквира од значаја за изградњу широкопојасне електронске комуникационе инфраструктуре, укључујући, пре свега, оптичке мреже и 5G инфраструктуру.

Такође је представљен нацрт препорука за даље унапређење процедура за издавање дозвола у сектору телекомуникација, са посебним освртом на њихову примену у пракси.

Састанку су присуствовали и представници Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), телекомуникационих оператора, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства заштите животне средине.

Министарство информисања и телекомуникација започиње процес на изради Нацрта закона о изменама Закона о поштанским услугама.

Израда Нацрта закона има за циљ усклађивање Закона о поштанским услугама са правилима Европске уније у области државне помоћи, као и са променом правне форме „Поште Србије” из јавног предузећа у друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО).

Наиме, Влада Републике Србије је на седници одржаној 25. јуна 2026. године усвојила Инвентар државне помоћи 2017–2026 и Акциони план са роковима за усклађивање неусклађених шема државне помоћи. С тим у вези, а имајући у виду да је наведеним Акционим планом предвиђено да све неусклађене шеме државне помоћи буду усклађене са правним тековинама Европске уније до краја 2026. године, изменама Закона биће обухваћен и члан 63. став 2, којим ће се период на који се издаје дозвола јавном поштанском оператору за обављање универзалне поштанске услуге изменити са досадашњих 15 на 10 година.

Поред наведеног, Закон ће бити измењен и ради усклађивања са променом правне форме „Поште Србије”, тако што ће се на свим местима у Закону на којима се наводи „ЈП” извршити одговарајућа измена и навести „ДОО”.

Министар информисања и телекомуникација проф. др Борис Братина састао се данас са Његовом Екселенцијом амбасадором Републике Белорусије у Републици Србији, господином Сергејем Малиновским.

Током састанка разговарано је о традиционално пријатељским и блиским билатералним односима Републике Србије и Републике Белорусије, као и о могућностима за њихово даље унапређење и продубљивање сарадње у областима од заједничког интереса.

Посебно је истакнут значај међусобне сарадње у областима дигитализације, информисања и културе, уз посебну пажњу посвећену размени искустава, знања и добрих пракси, као и могућностима за развој нових видова институционалне сарадње у овим областима.

Министар Братина истакао је да Србија придаје велики значај неговању пријатељских односа са Белорусијом, заснованих на међусобном поштовању, разумевању и отвореном дијалогу, уз уверење да постоји значајан простор за даље јачање сарадње две земље.

Министар информисања и телекомуникација проф. др Борис Братина присуствовао је данас у Палати Србија састанку посвећеном обележавању 65. годишњице прве конференције Покрета несврстаних земаља.

Овом значајном догађају присуствују делегације више од 30 земаља чланица Покрета несврстаних и земаља посматрача. Шефове делегација дочекали су председник Републике Србије Александар Вучић и министар спољних послова Марко Ђурић, док је пленарно заседање отворио председник Александар Вучић и потпредседница Уганде Џесика Алупо.

Присуство оваквом међународном скупу представља велику част и потврду значаја Србије као места сусрета, дијалога и сарадње држава које баштине принципе мира, равноправности, суверенитета и међусобног поштовања.

Обележавање овог важног јубилеја у Београду представља и снажну потврду историјске улоге Србије и њеног доприноса развоју међународног дијалога и неговању пријатељских односа са земљама широм света.

Министарство информисања и телекомуникација упутило је отворено писмо власнику фонда Alpac Capital поводом актуелних догађаја у вези са куповином медија Adria News Network-а.

Министарство је у писму позвало власника фонда Alpac Capital да телевизије N1 Београд и Nova S, у складу са законом, региструје у Србији, у држави у којој и послују, код домаћег регулатора (РЕМ), без обзира на њихово седиште.

У писму се, поред тога, говори о улози луксембуршког регулаторног тела ALIA на медијској сцени у Србији током протеклих дванаест година.

Писмо преносимо у целости:

" Поштовани господине Варгас

  Како је ових дана поново актуелна тема куповине медија Adria News Network-а од стране Вашег фонда Alpac Capital, као Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије осећамо се обавезним и одговорним да Вам скренемо пажњу на одређене чињенице које се тичу дела медија које купујете, а који послују на територији Републике Србије, у циљу бољег разумевања медијске сцене у нашој држави, али исто тако и ситуације у којој се већ извесно време налазите.

Судећи према доступним медијским извештајима, Ваш поступак куповине ових медија тапка у месту из једног јединог разлога – јер регулаторно тело из Луксембурга ALIA упадљиво пролонгира и оклева са издавањем одобрења, без икаквог образложења и оправданости. С обзиром на то да сте се пре неколико дана самоиницијативно одлучили на формално-правни корак брисања из привредног регистра свих досадашњих директора медија о којима говоримо, чини се да сте овај извор опструкције и сами успешно детектовали. Ипак, оно што можда не знате у довољној мери јесу разлози због којих то, као искусног предузетника у сфери медија, не би смело да Вас изненађује.

Наиме, Независна луксембуршка управа за аудиовизуелне медије (Autorité luxembourgeoise indépendante de l’audiovisuel, ALIA) од краја октобра 2014. године у Републици Србији игра улогу „челичног кишобрана“ од сваке одговорности, најпре за ТВ N1 Београд, која је тада настала, а нешто касније и за ТВ Nova S, односно две телевизије које, између осталих, сада купујете. ALIA је у том смислу укључена као део онога што у Србији верујемо да ће се тек називати „преваром века“ на пољу медија, а што је подразумевало да се телевизије које, по свим критеријумима, послују и имају идентичну дневну рутину као и све остале телевизије у Србији, лажно представе као прекограничне телевизије које наводно емитују програм у некој од држава Европске уније, док у Србији тај програм тек реемитују, као једине од свих медија у Србији које се позивају на Европску конвенцију о прекограничној телевизији.

Тај документ је злоупотребљаван јер ове телевизије никада заиста нису изворно емитовале свој програм ни у једној чланици ЕУ, ни пред једним њеним грађанином или претплатником, а могућност да не одговарају пред законима и судовима земље у којој послују изродила је противправно избегавање плаћања пореза и низа накнада које су све друге телевизије које послују у Србији у обавези да плаћају. Ту се посебно истиче противправно богаћење у области оглашавања, где се, уз помоћ платформе SBB, вртео, да не кажемо прао, највећи део новца.

Креатори ове, у основи, пиратске шеме, којој је луксембуршка ALIA служила као гарантни ослонац, били су оснивач Јунајтед групе Драган Шолак са својим најближим сарадницима, од којих су најпознатији Драгица Пилиповић, Александра Суботић, Југослав Ћосић и Игор Божић – Вама, претпостављамо, веома добро позната лица.

Овим је успостављена и готово пуних дванаест година одржавана преварантска правна опсена која им је, према законима из 2014. године, омогућавала несметан рад без икакве потребе за дозволом домаћег српског регулатора. Тиме су ове две телевизије биле повлашћене у односу на све друге телевизије у Србији јер су права вукле из домаћих српских закона, а обавезе искључиво из иностраних закона, те одговарале искључиво земљама у којима су имале седиште, у овом случају Луксембургу и његовом регулаторном телу ALIA. Тој „последњој брани“ која штити „независност“ ових медија, како се својевремено изразио донедавни уредник ТВ N1 Београд, гле чуда, управо о телу које сада Вама, господине Варгас, прави највеће проблеме.

У међувремену, ове телевизије реално су постале главни и неизоставни политички фактор у опозиционом, односно антивладином спектру деловања, тако да више ниједно деловање, било политичких странака, било невладиног сектора или појединаца, не може да се замисли без њихове логистике. Најпре су то чинили тако што су уцењивали и претили опозиционим политичарима да не иду на друге телевизије, гарантујући им „сигурну кућу“ за сваку могућу лаж, док су, с друге стране, свако гостовање припадника власти користили не би ли их обесмислили, изругивали им се или их једноставно скрајнули. Тако је почело.

Када су функционери власти постепено престали да се појављују на те две телевизије, завладала је нова форма напада којом би актуелна власт била оптуживана за све што уистину чине баш ти медији, такозвани инверзни напад, односно напад „на минус први“, па су тако оптуживани да праве поларизацију у медијима и друштву, иако су управо те телевизије биле примарни покретачи оваквих тенденција својим настојањем да буду ексклузивни носиоци опозиционог и антивладиног програмског садржаја. Тако се наставило.

Током сваког изборног циклуса или приликом сваке претње и ризика у најави по његову пословну империју, Драган Шолак би наређивао нове и све јаче нападе на власт, показујући да су ове телевизије од почетка служиле као његова лична батина, о чему његови уредници и блиски сарадници ни дан-данас не смеју да проговоре. Наручиване су специјалне емисије, прављени портрети „непријатеља“ са циљем да се осрамоте, прокажу и за сва времена протерају из јавног живота као оличења највећег зла које је Србију икада задесило. Малтертирани су и мобинговани запослени, приморавани да потписују саопштења у којима негирају притиске власника; од чистачица, преко камермана, новинара, па све до водитељки временске прогнозе.

Лествица медијског бешчашћа и ширења мржње три пута је узастопно експоненцијално подизана у последњих пет година. Први пут током пандемије корона вируса, други пут после масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ и трећи пут одмах по паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Сваки пут су опозициони политичари, аналитичари, невладине организације, радници из културе, професори универзитета, наставници средњих и основних школа и, на крају, студенти, ученици, хулигани и изгредници координисали своје акције са ТВ N1 Београд и ТВ Nova S, које су се представљале као „професионалне и објективне“ телевизије.

То значи, са истим оним телевизијама које су Ваше речи, када сте им се први пут обратили и изразили наду у њихову „неутралну“ будућност, с разлогом доживеле као своју клиничку смрт.

Данас смо дошли до тога да телевизије које купујете без имало проблема креирају и култивишу паралелну, мехурасту стварност и сопствене верзије догађаја, не обазирући се на демантије. Данас се, уместо да провера претходи објављивању и да се објављују само чињенице, од власти захтева да доказује да објаве, које су у међувремену свуда пустиле пипке, нису тачне. Као врхунац, дошли смо до тога да се грађанима Србије као изборна опција сервира нешто што је, по феномену, чист медијски конструкт и симулакрум који не постоји у стварности, медијска творевина „напумпана“ ван сваке пропорције и без икакве реалне инфраструктуре, мачка у џаку звана „студентска листа“, која је опет само ексклузивни патент ТВ N1 Београд и ТВ Nova S. Тако се завршава.

За ових дванаест година, откад је у Србији у погону подвала о прекограничним телевизијама, контрибутор и институционални чувар овог криминалног медијског пројекта, луксембуршка ALIA, ни у једном случају није реаговала, изрекла осуду или опомену овим телевизијама, упркос бројним жалбама које су јој стизале. И када се једном приликом вратило нешто у форми најблаже критике, Шолак је извршио притисак на ово регулаторно тело, пријављено на истој адреси као и седиште претходног власника Јунајтед групе, које је затим тврдило да српске власти нису добро интерпретирале одлуку.

Тек од новембра 2023. године, уношењем битних одредби из кровног документа ЕУ о аудиовизуелним медијским услугама, Директиве 2018/1808, у српски закон појавила се могућност да медије са седиштем у државама ЕУ који уредничке одлуке доносе у Србији и у којима већина запослених на производњи програма прима плате у Србији – а у те спадају ТВ N1 Београд и ТВ Nova S – третирамо као да су основани у Србији и у надлежности домаћег регулатора. Ипак, телевизије које купујете већ три године игноришу закон, одбијајући да се региструју у Србији, и настављају да се позивају на дотрајалу Конвенцију о прекограничној телевизији.

Зато Вас, после свега наведеног, уважени господине Варгас, позивамо да најпре прозрете оно што је у последњем чину „преваре века“ приморана да чини ALIA, а затим и да, по куповини ТВ N1 Београд и ТВ Nova S, региструјете ове телевизије у складу са законом код домаћег српског регулатора, баш као што сте то раније учинили са ТВ Euronews Србија. Да би Ваше будуће телевизије имале једнака права и обавезе као и све друге телевизије у Србији и тиме се коначно, дословно и симболички скинула копрена са очију великог броја грађана Србије, који су свих ових година били жртве онога што нису разумели."

Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије

проф. др Борис Братина

министар информисања и телекомуникација

  Најоштрије осуђујем монструозну изјаву Михаела Мартенса, којом је позвао на убијање Руса. 

Овом скандалозном изјавом новинар „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ није само погазио новинарску етику, већ и основне моралне скрупуле, као и гостопримство које му је наша држава указала, дрским и недопустивим понашањем. Михаел Мартенс је оваквом изјавом покушао да посети једног страног државника припише контекст који није постојао и да на тај начин наруши односе Србије са пријатељском и братском Руском Федерацијом. Највећа санкција за господина Мартенса јесте чињеница да се оваквим поступком у потпуности дискредитовао у очима српске јавности.

Министарство информисања и телекомуникација остаје чврсто привржено настојању да Србија остане новинарски бастион слободе говора у Европи.

Поводом обележавања Међународног дана младих, под овогодишњим слоганом „Оснаживање младих за одрживу будућност“, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства информисања и телекомуникација, у сарадњи са Удружењем MNRO Звездара, одржао је у просторијама Удружења на Звездари едукативне трибину „Безбедност деце на интернету“. Трибини су присуствовала деца и млади са сметњама у развоју, којима су на приступачан и непосредан начин представљене теме од значаја за њихово безбедно и равноправно учешће у савременом дигиталном друштву.

Током сусрета разговарало се о безбедном коришћењу интернета, препознавању ризика у дигиталном окружењу, сајбербулингу, опасним интернет изазовима, ризицима на друштвеним мрежама, злоупотреби фотографија и прекомерној употреби дигиталних уређаја. Кроз практичне примере и отворен разговор, учесници су имали прилику да поставе питања, изнесу своја искуства и упознају се са начинима одговорног и безбедног коришћења савремених технологија.

Овај сусрет био је још једна прилика да се укаже на значај инклузије и стварања друштва у којем сваки млади човек, без обзира на своје способности и потребе, има једнаке могућности за учење, развој и учешће. Подршка, разумевање и доступност савремених технологија представљају важан корак ка томе да млади буду не само њихови корисници, већ активни, информисани и оснажени учесници дигиталног света. Заједничким радом можемо градити безбедније, инклузивније и подстицајније окружење у којем свако дете и свака млада особа има прилику да развија своје потенцијале и оствари пуноправно место у друштву.