Пројекат заједничке изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије
НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Пројекат заједничке изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије
ВЛАСНИК ПРОЈЕКТА: Министарство информисања и телекомуникација
ПЕРИОД РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА: Од 2020. године до краја 2024. године
ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије је пројекат стратешки приоритетног значаја, имајући у виду да реализација овог пројекта за циљ има унапређење широкопојасне комуникационе инфраструктуре кроз изградњу недостајуће приступне инфраструктуре у руралним насељима у РС и повезивањем јавних установа (пре свега основних школа) и домаћинстава на широкопојасну мрежу.
Пре отпочињања реализације овог пројекта, Министарство је спровело анализу односно преглед постојећег стања доступности широкопојасног приступа интернету и анализа потреба за давањем подстицаја за изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у белим зонама руралних предела Републике Србије. Током 2017. и 2018. године, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (EBRD), Министарство је израдило детаљну анализу стања по питању доступности фиксног широкопојасног приступа интернету, као и студију којом су предложени различити модели подстицаја изградњи фиксне широкопојасне инфраструктуре у зависности од географских, демографских, као и социо-економских специфичности одређених делова територије Републике Србије. Министарство је у другој половини 2019. године, у сарадњи са операторима електронских комуникација израдило мапе доступности фиксног широкопојасног приступа у Републици Србији и резултати су показали да у Републици Србији постоји нешто више од пола милиона домаћинстава у руралним пределима где не постоји економски интерес оператора за развој инфраструктуре која се заснива на приступу следеће генерације („беле и сиве NGA зоне”).
Приступ следеће генерације (NGA) подразумева увођење оптичких елемената мреже у циљу увођења широкопојасних сервиса са значајно унапређеном брзином и поузданошћу при чему се под NGA подразумева FTTH, FTTB, VDSL и кабловски DOCSIS 3.0.
Беле NGA зоне представљају подручја у којима не постоји NGA мрежа и не постоје планови оператора за њихову изградњу током наредне три године.
Сиве NGA зоне представљају сва подручја у којима постоји највише једна NGA мрежа или постоје планови оператора за изградњу највише једне NGA мреже током наредне три године.
Препознато је 1.503 насеља у Републици Србији са 239.137 домаћинстава у којима је потенцијално оправдана интервенција путем капиталних подстицаја, јер у истим испод 40% домаћинстава има могућност широкопојасног приступа нове генерације, као и као и 1.323 насеља са 57.617 домаћинстава у којима је препозната потреба за интервенцијом која би такође могла бити реализована путем капиталних подстицаја.
Табела 1: Приказ категоризације насеља према степену доступности фиксне широкопојасне инфраструктуре
| Широкопојасни приступ | Број насеља |
Број домаћинстава |
% од укупног броја домаћинстава |
Потреба за спровођењем подстицајне мере |
| Без икаквог фиксног широкопојасног приступа | 1.323 | 57.617 | 2,32% | Постоји |
| Испод 40% домаћинстава са могућношћу 30Mbps+ приступа | 1.503 |
239.137 |
9,61% |
Постоји |
|
Између 40% и 60% домаћинстава са могућношћу 30Mbps+ приступа |
55 | 24.600 | 0,99% |
Потенцијално постоји. Неопходно је пратити стање и интервенисати по потреби, а након што се заврши са насељима из претходне две категорије. |
|
Преко 60% домаћинстава са могућношћу 30Mbps+ приступа |
960 | 317.390 | 12,76% | Не постоји |
| Преко 40% домаћинстава са могућношћу 100Mbps+ приступа | 880 | 1.849.176 | 74,33% | Не постоји |
Резултати спроведене анализе стања показали су да су подстицајне мере државе неопходне како би се изградила инфраструктура и омогућио равномеран регионалан развој у Републици Србији, јер се у регионима са високом пенетрацијом широкопојасног приступа јавља значајан утицај на пораст БДП и запошљавање. Позитиван ефекат реализације подстицајних мера огледа се, пре свега, кроз развој руралних области, повезивање привредних региона, развој индустријских зона, као и повећање употребе нових технологија и иновација у пословању и образовању.
Пројекат се спроводи кроз заједничку изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у „белим зонама” у Републици Србији, а заједничка изградња се реализује кроз два сегмента:
1) middle mile сегмент – мрежна инфраструктура која повезује завршни сегмент инфраструктуре са осталим мрежним пружаоцима услуга, главним телекомуникационим операторима и целокупном интернет мрежом чију изградњу финансира Министарство и
2) lastmile сегмент- локална мрежна инфраструктура изграђена на технолошки неутралној основи која је најближа корисницима што подразумева покривеност корисника приступним мрежама, односно расположивост одређене приступне мреже али не нужно и претплату или коришћење услуге фиксног широкопојасног приступа чију изградњу финансира оператор изабран на спроведеном Јавном позиву који расписује Министарство.
Међусобна права и обавезе Министарства и оператора регулишу се уговором који се закључује на период од 25 година, и којим се оператору даје на коришћење middle mile сегмент.
Како пројекат буде покривао руралније пределе удео Владе у финансирању изградње инфраструктуре ће бити све већи до коначно најруралнијих насеља у којима ће Влада морати изградити комплетну инфраструктуру (фаза 2б).