Пројекат заједничке изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије - фаза 1 и 2

НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Пројекат заједничке изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије - фаза 1 и 2

ВЛАСНИК ПРОЈЕКТА: Министарство информисања и телекомуникација

ПЕРИОД РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА: Од 2020. године до краја 2026. године

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије је пројекат стратешки приоритетног значаја, имајући у виду да реализација овог пројекта за циљ има унапређење широкопојасне комуникационе инфраструктуре кроз изградњу недостајуће приступне инфраструктуре у руралним насељима у РС и повезивањем јавних установа (пре свега основних школа) и домаћинстава на широкопојасну мрежу.

Пре отпочињања реализације овог пројекта, Министарство је спровело анализу односно преглед постојећег стања доступности широкопојасног приступа интернету и анализа потреба за давањем подстицаја за изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у белим зонама руралних предела Републике Србије. Током 2017. и 2018. године, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (EBRD), Министарство је израдило детаљну анализу стања по питању доступности фиксног широкопојасног приступа интернету, као и студију којом су предложени различити модели подстицаја изградњи фиксне широкопојасне инфраструктуре у зависности од географских, демографских, као и социо-економских специфичности одређених делова територије Републике Србије. Министарство је у другој половини 2019. године, у сарадњи са операторима електронских комуникација израдило мапе доступности фиксног широкопојасног приступа у Републици Србији и резултати су показали да у Републици Србији постоји нешто више од пола милиона домаћинстава у руралним пределима где не постоји економски интерес оператора за развој инфраструктуре која се заснива на приступу следеће генерације („беле и сиве NGA зоне”).

Приступ следеће генерације (NGA) подразумева увођење оптичких елемената мреже у циљу увођења широкопојасних сервиса са значајно унапређеном брзином и поузданошћу при чему се под NGA подразумева FTTH, FTTB, VDSL и кабловски DOCSIS 3.0.

Беле NGA зоне представљају подручја у којима не постоји NGA мрежа и не постоје планови оператора за њихову изградњу током наредне три године.

Сиве NGA зоне представљају сва подручја у којима постоји највише једна NGA мрежа или постоје планови оператора за изградњу највише једне NGA мреже током наредне три године.

Препознато је 1.503 насеља у Републици Србији са 239.137 домаћинстава у којима је потенцијално оправдана интервенција путем капиталних подстицаја, јер у истим испод 40% домаћинстава има могућност широкопојасног приступа нове генерације, као и као и 1.323 насеља са 57.617 домаћинстава у којима је препозната  потреба  за интервенцијом која би такође могла бити реализована путем капиталних подстицаја.

Табела 1: Приказ категоризације насеља према степену доступности фиксне широкопојасне инфраструктуре

Резултати спроведене анализе стања показали су да су подстицајне мере државе неопходне како би се изградила инфраструктура и омогућио равномеран регионалан развој у Републици Србији, јер се у регионима са високом пенетрацијом широкопојасног приступа јавља значајан утицај на пораст БДП и запошљавање. Позитиван ефекат реализације подстицајних мера огледа се, пре свега, кроз развој руралних области, повезивање привредних региона, развој индустријских зона, као и повећање употребе нових технологија и иновација у пословању и образовању.

Пројекат се спроводи кроз заједничку изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у „белим зонама” у Републици Србији, а заједничка изградња се реализује кроз два сегмента:

1) middle mile сегмент – мрежна инфраструктура која повезује завршни сегмент инфраструктуре са осталим мрежним пружаоцима услуга, главним телекомуникационим операторима и целокупном интернет мрежом чију изградњу финансира Министарство и

2) lastmile сегмент- локална мрежна инфраструктура изграђена на технолошки неутралној основи која је најближа корисницима што подразумева  покривеност корисника приступним мрежама, односно расположивост одређене приступне мреже али не нужно и претплату или коришћење услуге фиксног широкопојасног приступа чију изградњу финансира оператор изабран на спроведеном Јавном позиву који расписује Министарство.

Међусобна права и обавезе Министарства и оператора регулишу се уговором који се закључује на период од 25 година, и којим се оператору даје на коришћење middle mile сегмент.

Како пројекат буде покривао руралније пределе удео Владе у финансирању изградње инфраструктуре ће бити све већи до коначно најруралнијих насеља у којима ће Влада морати изградити комплетну инфраструктуру (фаза 2б).