Националну делегацију Републике Србије, поред министра Ристића, чинили су представници Министарства спољних послова, Министарства културе, СПЦ, стручњаци Музеја жртава геноцида и Меморијалног центра ,,Старо сајмиште“, представници јеврејске заједнице у Србији и организација цивилног друштва.
Током трајања редовног годишњег заседања IHRA министар Ристић имао је неколико запажених излагања, као и већи број билатералних сусрета са шефовима државних делегација. Овом приликом посебно истичемо веома конструктивне, отворене и дуже разговоре које је министар Ристић имао са председавајућим IHRA лордом Ериком Пиклсом, шефицом делегације САД и специјалном изасланицом Стејт департмента за питања Холокауста Елен Џермејн, шефом израелске делегације Јосијем Гевиром, директором парламентарне групе Доњег дома Уједињеног Краљевства посвећене превенцији геноцида и злочина против човечности Лујем Трапом, као и са главним саветником IHRA и истакнутим америчким историчаром др Робертом Вилијамсом.
На маргинама овог важног догађаја министар Ристић остварио је и већи број сусрета са шефовима делегација Швајцарске, Аргентине, Костарике, Аустрије, Шпаније, Грчке, Пољске, Мађарске, Шведске, Норвешке, Низоземске, Румуније, Италије, Чешке, као и високим представницима неколиких међународних организација.
Током свих билатералних разговора, као и у оквиру својих излагања на заседањима радних тела IHRA, министар Ристић је упознао чланове државних делегација чланица IHRA са карактером, територијалном распрострањеношћу и бројним трагичним последицама геноцида које је над стотинама хиљада припадника српског народа током Другог светског рата спровела хрватска држава. Такође, министар је указао и на снажно противљење Републике Србије примени селективне културе сећања и као најеклатантнији пример за то указао на недавно усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН.
Истовремено, министар је нагласио и најзначајније до сада остварене резултате Републике Србије у погледу очувања, истраживања и презентације места страдања и војних меморијала (Старо сајмиште, Јајинци, Топовске шупе, Крагујевац, Нови Сад, Краљево и др.). Министар је истакао и то да је, захваљујући благовременим одлукама Владе Републике Србије, наша земља међу реткима које су званично усвојиле све радне дефиниције ИHRA по неколиким питањима и да, не само да је Република Србије прихватила све радне дефиниције, већ и да је отпочела са њиховим спровођењем у пракси и то посредством Министарства просвете, Министарства културе, бројних установа, научне заједнице, удружења грађана...
Министар Ристић је током бројних излагања и у разговорима са саговорницима одлучно нагласио то да Република Србија снажно подржава недавно усвојене препоруке међународног тима стручњака у оквиру IHRA у вези са анализом тренутног стања у Спомен–подручју ,,Јасеновац“, као и да инсистира на њиховој моменталној имплементацији.
У том смислу, министар је посебно указао на потребу коначног почетка њихове пуне и неселективне примене на основу преузетих обавеза што је и званично потврдио председник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић током прошлогодишњег пленарног заседања IHRA у Загребу, као и хрватска министарка културе и медија др Нина Обуљен Коржинек у Јасеновцу, пред делегатима IHRA, крајем новембра 2023. године. С тим у вези, министар је посебно нагласио то да Република Србија, заједно са свим чланицама IHRA, очекује да буде редовно обавештавана од стране Републике Хрватске о динамици имплементације препорука у вези са унапређењем садржаја у оквиру Спомен–подручја ,,Јасеновац“.
Захваљујући одлучном ангажовању наше делегације, као и снажној подршци САД, Израела, Уједињеног Краљевства и других држава чији су представници подржали ставове које је изнео министар Ристић, IHRA је изнова позвала власти Републике Хрватске да без одлагања отпочну са пуном и неселективном применом препорука у вези са побољшањем садржаја у оквиру Спомен–подручја ,,Јасеновац“ датих од стране међународног тима стручњака.
Имајући све претходно саопштено и виду општа је оцена учесника овог важног догађаја да је наступ Републике Србије био веома успешан и конструктиван те да указује на то да наша земља постаје све активнији и угледнији члан глобалне заједнице посвећене неговању неселективне културе сећања.
Овом приликом подсећамо и на то да Међународна алијанса за сећање на Холокауст окупља 35 држава које имају статус пуноправних чланица, као и више стотина најистакнутијих стручњака. Република Србија има статус пуноправне чланице почев од 2011. године.
Осим бављења истраживањем, образовањем и сећањем на Холокауст, ова престижна међудржавна организација посвећује дужну пажњу и геноцидима почињеним над Ромима и Србима што, поред осталог, доприноси и интернационализацији теме страдања припадника српског народа током Другог светског рата, а посебно геноцида који је над њима на целокупној својој територији у наведеном временском периоду спровела хрватска држава.
Досадашње дугогодишње учешће Републике Србије и бројне активности Националне делегације Републике Србије при IHRA оцењено је од стране представника бројних држава као веома успешно и конструктивно.