Изјава Дејана Ристића поводом усвојене Резолуције о Сребреници

„Јучерашњи дан, свакако историјски по своме значају и последицама, представља још једну победу истине и правде над грубом политичком силом која је за циљ имала нескривено и брутално прекрајање прошлости.

Наш државни тим, предвођен председником Републике Александром Вучићем, председницом Народне скупштине Аном Брнабић и председником Владе Милошем Вучевићем данонођно је, пожртвовано, савесно и одлучно делао на томе да предупреди исход гласања у Генералној скупштини УН којим би предлог резолуције о Сребреници био прихваћен натполовичном већином гласова држава-чланица ове најзначајније међународне организације.

Као члан тог државног тима делим задовољство чињеницом да је сила аргумената са којима је пред целокупно човечанство током претходних недеља иступила наша земља однела јасну и недвосмислену превагу у односу на аргументе застрашујуће политичке силе којима су од стране иницијатора, спонзора и ко-спонзора ове резолуције биле изложене многе слободарске државе.

Давид је изнова победио Голијата.

Покушавали су ама баш све. Застрашивали су. Претили су. Уцењивали су. Један број држава поклекао је под тим притисцима и тиме трајно бацио сенку на своју пуну државну, политичку и сваку другу самосталност и независност. Насупрот њима, наша домовина, заједно са великим бројем пријатељских и истински слободарских држава, однела је превагу у овом потпуно неравноправном и од самог почетка непоштеном надметању.

Имали су за циљ да нас означе геноцидним народом и у томе нису успели. Близу три петине држава чланица прозрело је њихове нечасне намере и, скупа са Србијом, стало на браник истине, права и правде. Наши аргументи, утемељени у принципима међународног јавног права и историјским чињеницама однели су потпуну превагу над њиховим лицемерним тврдњама и крокодилским сузама које су нештедимице лили током претходних неколико недеља.

Република Србија и целокупан српски народ одувек су се залагали за целовиту и објективну културу сећања на све жртве оружаних сукоба. Никада нисмо и никада нећемо примењивати селективну културу сећања. За нас су све жртве, без обзира на било коју њихову идентитетску карактеристику, подједнако трагичне.

Као народ који је током Другог светског рата преживео геноцид који је над стотинама хиљада припадника нашег српског народа на целокупној својој тадашњој територији спровела хрватска држава, ми Срби никада нећемо пристати на извртање, кривотворење и негирање историјске истине.

Злочин у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године, тежак и трагичан по својим последицама, није и не може бити геноцид будући да не садржи нити једну од оних карактеристика неопходних да се дефинише као такав. О томе, све ово време, нису у јавности одлучно и храбро иступали искључиво стручњаци нашег Музеја жртава геноцида, већ на њихов позив и водећи светски стручњаци за Холокауст и геноцид попут истакнутих израелских историчара проф. др Јехуде Бауера и др Ефраима Зурофа. Историјска наука је одавно дала свој суд у вези са злочином против човечности почињеним у јулу 1995. године у Сребреници.

Истовремено, наша земља је у много наврата јасно и одлучно осудила то злодело, процесуирала одговорне или их учинила доступним аd hoc трибуналу у Хагу како би правда била задовољена и исказала подједнак пијетет према свим сребреничким жртвама страдалим током оружаног сукоба у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

Да закључим. Након исхода гласања у Генералној скупштини УН имамо апсолутно право да будемо задовољни постигнутим. Имајући у виду несразмеру у снази оних који су бруталном политичком силом упорно покушавали да по први пут овој најзначајнијој светској организацији наметну прегласавање у вези са темом ратних злочина, а посебно геноцида, и мале, али достојанствене и јуначке Србије која је позвала све истински слободарске државе да се супротставе овом насиљу, не остаје нам ништа друго него да поносно подигнемо чело и још више уздигнемо и развијемо нашу државну заставу, нашу најлепшу тробојку. Нека се српски барјак и даље вијори у слободној, независној, самосталној и достојанственој Србији – домовини свих нас!“